Test unutrašnje rotacije ramena je kontrolisana provera koliko dobro se rame okreće ka unutra dok nadlaktica ostaje stabilna. Ovde se manje radi o pomeranju tereta, a više o poređenju opsega pokreta, udobnosti i kontrole sa jedne strane na drugu. Koristan test vam daje jasnu sliku o pokretljivosti ramena pre potisaka, bacanja, posezanja ili rada iznad glave.

Test proverava koliko slobodno humerus može da rotira ka unutra, koliko dobro rotatorna manžetna i zadnji deo ramena tolerišu taj pokret i da li grudni koš ili trup pokušavaju da „ukradu“ opseg pokreta. Kada je početni položaj dosledan, rezultat vam govori mnogo više od brzopletog posezanja ili uvrtanja kroz trup. To čini ovaj test vrednim za zagrevanje, prehab sesije i provere spremnosti za povratak treningu.

Postavljanje je važno jer je ovaj pokret lako lažirati. Ako se rame zarotira unapred, rebra se rašire ili se zglob šake savije da bi se dobilo na daljini, test prestaje da bude smislen. Držite vrat izdužen, neka lopatica ostane blago fiksirana i rotirajte samo onoliko koliko ruka može da se pomeri bez bola ili uvrtanja. Cilj je ponovljiv krajnji opseg, a ne najveći mogući doseg.

Izvodite test polako i uporedite obe strane uz isti položaj tela, tempo i disanje. Zaustavite se kod prve čvrste blokade, probadanja ili oštrog istezanja. Mala količina mišićnog napora je normalna, ali pokret treba da bude gladak i kontrolisan, a ne silovit. Ako je jedna strana jasno ograničena, iskoristite tu informaciju da usmerite rad na mobilnosti i izbor vežbi umesto da forsirate kroz ograničenje.

Ovaj test je posebno koristan nakon dugih perioda sedenja, nakon treninga u kojima dominiraju ramena ili pre sesije koja zavisi od čiste mehanike pokreta iznad glave. Tretirajte ga kao povratnu informaciju, a ne kao takmičenje. Najbolji rezultat je iskreno merenje koje vam pomaže da odlučite da li je rame spremno za trening i da li jednoj strani treba dodatna pažnja pre nego što je opteretite.